Juni je mjesec i stotine maturanata u Tuzlanskom kantonu spremno je za upis na jedan od fakulteta, dok Ajla prolazi kroz noćnu moru zbog oduzimanja licence privatnom fakultetu koji je završila i pitanja da li će diploma koju je dobila biti priznata.
Ajla, što nije njeno pravo ime, završila je prvi ciklus studija Tehničkog fakulteta na Univerzitetu Kallos sa željom da radi kao u oblasti bezbjednosti u saobraćaju. Na putu njenih želja stala je prepreka kroz oduzimanje dozvole za rad fakultetu.
„Mene je to šokiralo, otkud sam mogla znati da je to moguće i da će mi diploma biti upitna. Ja sam fakultet upisala jer mu je neko dao dozvolu i akreditaciju“, priča Ajla za Platformu za istraživačko novinarstvo.
Njoj je, kao i drugim studentima sopšteno da Univerzitet ima licencu i akreditaciju, a da će diplome biti priznate nakon završetka studija.
„Ja sad ne znam šta da radim, uložila sam vrijeme, novac, a ne znam ni da li se mogu prijaviti na neki oglas za posao s ovom diplomom“, kaže Ajla.
Njen identitet redakcija PIN-a štiti zbog straha od odmazde uposlenika Univerziteta i osude javnosti zbog odluke da studira na privatnom fakultetu. Ona je samo jedna od desetine studenata i diplomanata Univerziteta Kallos koji čekaju na ishod odluke institucija.
Nakon što je posljednjom presudom Kantonalni sud u Tuzli poništio rješenje Ministarstva obrazovanja i nauke Tuzlanskog kantona od 28. oktobra 2024. godine, kojim je Univerzitetu Kallos bila oduzeta licenca za rad, u javnosti se pokrenula diskusija o kvaliteti studijskih programa i stečenih diploma, a diplomanti koji su završili studije u tom periodu ostavljeni u neizvjesnosti.
Zbog toga je Komisija za borbu protiv korupcije Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH nakon javnog saslušanja novinara istraživača, rukovodstva i Upravnog odbora Agencije za razvoj visokog obrazovanja i osiguravanje kvaliteta BiH i v. d. rektora Evropskog univerziteta Kallos - Tuzla, ministra obrazovanja i nauke Tk, predstavnika Ministarstva civilnih poslova BiH i direktora Agencije za zaštitu ličnih podataka BiH u vezi s načinima i kriterijima za akreditaciju visokoškolskih ustanova, kao i s načinom kontrole akreditiranih visokoškolskih ustanova usvojila izvještaj i prema Predstavničkom domu uputila zaključke na usvajanje.
Između ostalog traže da se pokrene sveobuhvatna reforma sistema akreditacije, kontrole kvaliteta i nadzora, dok nadležna tužilaštva i druge institucije pozivaju da preduzmu aktivnosti radi utvrđivanja krivične, koruptivne i finansijske odgovornosti, uključujući nezakonito sticanje i izdavanje diplome. Poseban zahtjev upućen je zakonodavnim institucijama na ograničavanje izvođenja nastave studijskih programa od javnog značaja, poput medicine i tehničkih nauka, isključivo na javnim visokoškolskim ustanovama.
„Zadužuje Vijeće ministara BiH da u roku od 90 dana pripremi i Parlamentu dostavi prijedlog zakonskog rješenja ili drugih neophodnih mjera za uspostavljanje javnog registra svih zaposlenih u institucijama BiH, koji bi sadržavao podatke o stručnoj spremi, nazivu visokoškolske ustanove na kojoj je diploma stečena, kao i godini sticanja diplome, u skladu sa propisima o zaštiti ličnih podataka“, navodi se u posljednjem zahtjevu.
Početkom juna, Vlada Tuzlanskog kantona je odobrila upis studenata Univerzitetu u Tuzli, Visokoj školi računarstva i informatike eMPIRICOM, Visokoj školi za savremeno poslovanje, internacionalne tehnologije i tržišne komunikacije „Internacionalna poslovno-informaciona akademija” Tuzla, kao i na Univerzitetu FINRA.
Zbog utvrđenih nepravilnosti u radu, dislociranih odjeljenja fakulteta, te potrebe tržišta rada za stručna zvanja, Vlada nije dala prethodnu saglasnost na odluku Senata Univerziteta u Travniku.
I dok stotine maturanata prolaze procedure upisa na fakultet ili odluke o izboru visokoškolske ustanove, donosimo najvažnije kriterije koje morate znati prilikom odabira fakulteta.
Provjera licence i akreditacije visokoškolske ustanove
Prilikom donošenja odluke o studiranju, maturanti se često fokusiraju na željeno zanimanje ili grad u kojem žele studirati, ne razmišljajući o tome da kvalitetan izbor podrazumijeva mnogo više od toga i da posljedice mogu biti ozbiljne po njihovu budućnost.
Prije donošenja konačne odluke važno je informisati se o statusu univerziteta, kvalitetu studijskih programa, nastavnom kadru i vrijednosti diplome koju ćete steći nakon završetka studija objašnjava novinarka Anisa Mahmutović, koja se kroz svoj novinarski rad bavila temom privatnih fakulteta, akreditacija i dozvola za rad.
„To bi trebala biti stranica Agencije za razvoj visokog obrazovanja i kvalitete BiH, ali njihova lista nije pouzdana, odnosno ne prikazuje akreditacije koje su date na osnovu privremenih rješenja. To znači da ako rješenje ističe u toku studija i ne bude produženo trajnom licencom ili akreditacijom diploma nije validna“, objašnjava ona način provjere licenci i akreditacija.
Licenca predstavlja dozvolu za obavljanje poslova visokog obrazovanju ustanovama koje su prošle proces provjere ispunjenosti Standarda i normativa za osnivanje i rad visokoškolske ustanove, dok akreditacija predstavlja potvrdu da visokoškolska ustanova ispunjava propisane standarde kvaliteta u obrazovanju.
Studiranje na akreditovanoj ustanovi garantuje da će diploma biti priznata u skladu sa zakonskim propisima te omogućava lakšu mobilnost studenata i nastavak obrazovanja u zemlji i inostranstvu.
„Ako bi mene neko pitao trenutno mi najsigurnije djeluju državni univerziteti jer na privatnom kada se dogodi neki problem, niti jednu instituciju ne zanima“, poručila je Mahmutović.
Prorektor za osiguranje kvaliteta i internu evaluaciju Univerziteta u Tuzlu, profesor Damir Zenunović objašnjava da su sve informacije o sticanju licence istaknute na stranici Ministarstva nauke i obrazovanja Tuzlanskog kantona, dok se informacije o akreditaciji visokoškolske ustanove nalaze na stranici Agencije za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta BiH.
„Univerzitet u Tuzli je jedini univerzitet u Bosni i Hercegovini kod kojeg su svi studijski programi u postupku akreditacije“, pojasnio je on.
Zenunović dodaje da ukoliko visokoškolska ustanova nije na svojim zvaničnim stranicama podijelila informaciju o licenciranim i akreditovanim studijskim programima, studenti mogu tu informaciju dobiti javljanjem direktno Ministarstvu i Agenciji, ukoliko takve informacije nisu istaknute ni na njihovoj stranici.
Provjere prije pronevjere
Kvalitet studija u velikoj mjeri zavisi od profesora i saradnika koji izvode nastavu. Privatni Univerziteti koji su izgubili licence za rad ili akreditacije uglavnom nisu imali dovoljan broj zaposlenih profesora ili su ti profesori bili fiktivno prikazani bez održavanja nastave.
„Osoblje je veoma važno koje drži nastavu, najvažnije praktično. Način da provjere ko će sutra da im bude profesor su stranice univerziteta, pa nakon stranica univerziteta da malo pogledaju biografiju tih ljudi, ko su, šta rade, šta su ranije radili“, poručuje Mahmutović objašnjavajući da nekoliko minuta pretrage profesora može spriječiti negativno iskustvo tokom studija ili nakon završetka fakulteta
Informacija o akademskim zvanjima, naučnim i stručnim referencama, međunarodnim iskustvima, objavljenim radovima i projektima na kojima učestvuju, studentima mogu otkloniti sumnje, a tokom studija ponuditi savremena znanja, praktična iskustva i vrijedne profesionalne kontakte. Takve informacije bi morale biti objavljene javno na stranici Univerziteta, kaže Zenunović.
„Prema važećem Pravilniku o postupku akreditacije visokoškolskih ustanova i studijskih programa prvog, integriranog prvog i drugog i drugog ciklusa studija u Tuzlanskom kantonu akreditovana visokoškolska ustanova mora imati javno objavljene akademske biografije nastavnog osoblja“, kazao je Zenunović.
Provjera nomenklature stečenog zanimanja, odnosno službenog naziva zvanja koje diplomanti stiču nakon završetka studija za studente najčešće ne predstavlja prioritet, iako upravo naziv stečene kvalifikacije može imati značajnu ulogu pri zapošljavanju ili nastavku obrazovanja.
Tako je u slučaju dozvole za rad Univerziteta u Travniku i negativnog mišljenja Savjeta za visoko obrazovanje Tuzlanskog kantona jednu od ključnih uloga imala i analiza potrebe tržišta rada za studijskim profilima i stručnim zvanjima.
„Smatram da je kod nas u ovako neuređenom sistemu najsigurnije obrazovanje na državnim univerzitetima jer tamo opet postoji nivo standarda i odgovornosti koje institucija mora poštovati“, objašnjava Mahmutović.
Ona dodaje da roditelji ne čine uslugu djeci upisujući ih na privatne fakultete koji kroz reklame i objave na društvenim mrežama nude naizgled kvalitetnije obrazovanje.
„Nažalost kad odu na privatne, mnogo im se obeća, ali kad dođe do problema pored toga što im ne govore odmah istinu vlasnici, institucije nemaju nikakvu obavezu da im pomognu. Dakle, tamo studiraju na svoju odgovornost“, kazala je Mahmutović.
Više od četiri hiljade maturanata spremno je za sljedeću stepenicu obrazovanja i odluku koja će u velikoj mjeri odrediti njihov profesionalni put. Gledajući svoj izbor, Ajla danas ne smatra greškom upis na privatni fakultet, ali se kaje što nije dovoljno istražila Univerzitet kojeg upisuje.
„Možda bih odlučila drugačije da sam znala šta trebam gledati, ali tada nisam znala ni šta je licenca, ni akreditacija niti da postoji mogućnost da Univerzitet tako javno radi a da mu diploma neće biti priznata“, kazala je ona.
Dok Ajla i desetine njenih kolega čekaju na rješenje statusa Univerziteta kojeg je završila, profesor Zenunović poziva na informisanje i provjeru stranica visokoškolskih ustanova.
„Preporučujem da prije odluke posjete web stranicu visokoškolske ustanove i pažljivo pregledaju sve prethodno navedene podatke. Ukoliko su podaci o licenciranju, akreditiranju, nastavnom osoblju i resursima ustanove nedostupni to je prvi signal za sumnju u kvalitet ustanove“, poručio je Zenunović.
